Istovremeno, samo na dan svetog Vasilija, koji se svetkuje 12. maja u manastiru se u zavisnosti od vremenskih prilika, i dana, odnosno da li je u toku radne sedmice ili je u pitanju vikend okupi između 10 i 20.000 osoba.
Koliko se radi o važnom svetilištu unutar Srpske pravoslavne crkve (SPC) najbolje svedoči podatak da je njegov iguman – starešina sam mitropolit Crnogorsko-primorski Amfilohije.Upravo njegov blagoslov nužan je da bi bilo odobreno snimanje u okviru manastrira Ostrog.
Ekipa Anadolije obišla je manastir, uključujući i mesto koje je obeleženo krugom kao lokacija gde je preminuo sveti Vasilije, ali i crkvu Časnog krsta u kojoj se nalaze originalne freske iz 17. veka, od kojih je njih tri UNESCO proglasio vrednim kulturnim blagom iako je čitav freskopis znamenit zbog lepote. U njoj se, inače, nalazi i granata iz Drugog svetskog rata iz vremena njemačkog bombardovanja, koja na sreću nije eksplodirala iako je ranije probila ogradu i zid crkve Časnog krsta.
Ispred ulaza u Gornji manastir Ostrog kako se, inače, naziva deo u kojem se nalazi centralno mesto celog lokaliteta – mošti svetog Vasilija, zatekli smo na stotine osoba koje u redu čekaju da svoje molbe prenesu svetitelju i zamole ga da im pomogne. Mnoštvo je ispisanih poruka sa željama vernika i posetilaca koje se ostavljaju u manastiru.
Dolaze i predsednici država
Na Ostrog je došao i bračni par Vujačić, Dejan iz Kotora, koji je pravoslavac, i Petra poreklom iz Istre u Hrvatskoj, katolkinja. Sa njima je mali sin Nikola, kojeg su poželeli kada su prošli puta pohodili manastir Ostrog. To što su različite vere pravoslavne i katoličke bračnom paru Vujačić nimalo ne smeta, jer priča se da dolaze ljudi svih veroispovesti i muslimani, protestanti…
“Došli smo da se pomolimo za naše zdravlje, za naše porodice da bude dobro, i da smo napredni. Nekoliko puta sam dolazio tu, a pretprošle godine prvi put sa suprugom. Pomolili smo se da imamo sina i ispunila se želja. Sada smo tu došli da molimo za bar još jedno. Dođu ljudi i katolici i pravoslavni, i muslimani, raznih veroispovijesti zato što su ljudi čuli da ima i urbane legende i istinite priče gde se zna da je tu svetac pomogao ljudima koji su se došli pomoliti, iskreno i od srca. Tako je evo i meni pomogao. To je jedna velika svetinja i to se poštuje”, rekao nam je Dejan Vujačić dok je supruga Petra sve potvrdno odobrila.
Dejan nam je naveo da je još od pre bila neka priča da je beba sa kolevkom pala dole i kolevka se rasula, a beba je ostala u granama spasena.
“Tako da ljudi mogu da pročitaju na internetu, da se bolje informišu. Ovo je slična svetinja kao Međugorje u BiH”, navodi Dejan.
Na povratku sa mora u manastir Ostrog svratio je sa porodicom Dušan Ćirković iz Bratunca. Zatekli smo ga ispred kapije manastira, pored svete vode koja se puni i u flašama nosi kućama, sa suzama u očima.
“Došao sam da posetim manastir. Prvi put. Meni su pravi dojmovi neverovatni. Poželeo zdravlje, sreću, molio za moja pokojna dva prijatelja koja sam izgubio. Čuo sam sam dosta od našeg naroda jer sam dosta privržen crkvi i pravoslavlju. Osećam se duhovno Srbin i ponosim se time. Velika mi je želja bila da dođem. Ko je pravi vernik, nije bitno koja je vera. Ja sam vernik od srca nisam crkveno, ali pomaže. Nisam nikada gledao na veru. Uvek sam gledao ko je čovek. Ima dosta vernika koji zlo upotrebe kod drugih nacija”, navodi Dušan.
Na pitanje, zašto suze, kaže da su to radosnice: “Puno mi je srce svega. I zadovoljan sam svojim životom”.
Izvor: Anadolija/Elman Omić
Jedno od svedočanstava koje je napisala i potpisala jedna žena, katolkinja iz Bosne i Hercegovine:
“Nije mogla da dobije dijete, a to je bilo još u komunističko vreme. Dakle, ona je imala problem dok vera nije bila dobordošla u društvu za razliku od sada hvala Bogu. Ona je žrtvovala status i posao: javno je govorila da će ići kod svetog Vasilija da traži pomoć jer je već bila nekoliko godina u braku i nije imala decu. Nisam htela da tražim bolovanje, a ode u svetinju pod vidom da je bolesna. Namerno je rekla da ide tim povodom. Nakon što je to uradila, nakon devet meseci i dva dana dobila je prvoga sina. I njena majka koja je dolazila sa njom pošto je bila još uvek mlada dobila je posle godinu dana dete”, priča otac Sergije i naglašava kako o ovome postoji pismeno svedočenje.
Foto: Anadolija/Elman Omić
Jedno od ličnih svedočenja koje je veoma upečatljivo i o kojem se priča u manastiru Ostrog je slučaj žene obolele od cerebralne dečije paralize. Otac Sergije Rekić bio je, navodi, lični svedok isceljenja. Dok je stajao ispred crkve Vavedenja, uneli su, kaže, ženu koja još od vremena dok je bila dete nije mogla da hoda zbog oboljenja. Naime, zbog cerebralne dečije paralize noge su joj ostale nerazvijene i povijene.
ČUDO KOJE SE DESILO DEVOJČICIO čudu koje se desilo jednoj 15-godišnjoj djevojčici iz Vojvodine takođe postoji svedočenje. Ona se, priča otac Sergije, razbolela od teškog oblika raka. “Bila je u teškom stanju. Davali su joj lekove samo da ublaže boli, da humanije sačeka taj smrtni čas. Kada je sveštenik čuo za stanje otišao je i pomolio se. Kuma je donela knjigu sa svedočanstvima svetog Vasilija, devojčica je poverovala i iako nije bila pre ni verujuća, zatražila je pomoć. Poslije molitve joj je bilo bolje”, priča otac Sergije. Kada se ustabilila, navodi, da može da se kreće, došla je u manastir. “Kada je stavila glavu na grudi svetog Vasilija osetila je da joj se vratila snaga i da je isceljena. Osećala se kao kada je bila zdrava. Noge su joj ostale kost i koža. Kada su krenuli za Vojvodinu kod Bijelog Polja, naknadno su mi javili, pogledala je noge koje su bile pune mesa, krvi, mišića. Sve se formiralo”, navodi jeromonah.
“Kada je došla imala je oko 40 godina. U svojoj skromnosti rekla je da je došla da zamoli i pomoli se samo da joj se smanji nivo bola koji može da trpi. Zamislite te skromnosti. Nakon dva minuta nastala je vriska, jer treba silna energija, noge su joj se ispravile i ona je na svojim nogama izašla sa rečima – ja hodam, ja hodam”, priča otac Sergije.
Otac Sergije Rakić, jeromonah preneo je i svedočenje koje mu je lično preneo poslednji predsednik Srbije i Crne Gore Svetozar Marović, koje je dokumentovano. Marović je ispričao o isceljenju supruge njegovog prijatelja iz Crne Gore koji je bio oženjen Francuskinjom i živio u Parizu.
“Žena mu je imala težak oblik kancera grla. Već je prestala da guta čvrstu hranu, samo je jela pasirano i tečno. Nije bilo moguće da, jer su metastaze nastale, očekivati isceljenje. Pozvali su našeg mitropolita Amfilohija da ih primi. Mitropolit je pročitao molitvu i posle dva sata već je žena u restoranu naručila i jela ribu. Nakon nekog kraćeg vremena je bila na svom radnom mestu potpuno zdrava i lekari su to pripisali kao čudo. Za medicinu to nije bilo moguće izlečiti”, priča otac Sergije.
Kao svedočanstvo čudotvornih isceljenja na Ostrogu su i verige (okovi). Čoveka koji je bio “sišao sa uma”, u kojem je bilo demonske prirode, jer ga je spopao zao duh, da vrišti i galami, pošto ga nisu mogli voditi, doveli su ga silom do svetitelja.
“Kada je dodirnuo mošti, zli duh ga je napustio, a on se vratio kući. Verige su svedočanstvo oslobođenja. A, čovek se oženio i dobio porodicu”, priča otac Sergije.
Manastir svetog Vasilija je poznat zahvaljujući čudotvornim moćima ili moštima svetog oca Vasilija.
Sveti otac Vasilije rođen je početkom 17. veka, 1610. godine i kao mlad je krenuo duhovnim životom. U njegovom životopisu piše da je on već u ranom detinjstvu zavoleo molitivu, duhovni život, izbegavao životne prilike koje bi ga odvodile od živoga Boga, što je i nastavio čitavog svog života da radi.
“Njegov život je proslavljen kao svetitelj jer je on za svog zemaljskog života potvrdio mnogim čudima i prije nego što je gospod proslavio njegove svete mošti. On je već u narodu bio prepoznat kao svetitelj. Upravo zbog svog svetog života. Po njegovom upokojenju on ugodivši Bogu trudeči se da živi onako kako gospodnje zapovijesti nalažu, jer etika božanska nije u suprotnosti sa ljudskom, ali je savršena koja polazi od zapovijedi koje je još prorok Mojsije dobio prije Hrista još 11 vijekova na gori Sinaju – Ljubim gospoda Boga svom dušom svojom. Gospod ga je proslavio i poslije nekoliko godina nakon njegovog upokojenja on se javio monasima”, navodi otac Sergije.
(Portalomanija / Izvor:Mondo)
/Portalomanija se izvinjava zbog ovolikog broja iskakajućih oglasa/reklama. Žao nam je zbog toga , ali to nam je jedini izvor zarade./)
Нема коментара:
Постави коментар